Dnevnik jedne robije
Ovo je priča o tome kako sam ja bio dežurni učenik u školi. Bilo je upravo ovako.
Sad je 8:48 h. Baš je smor! Osećam se osećajno. Zapisali smo jednog lika. Zvao se Novićević Nemanja, a ličnu kartu nije poneo, ludak jedan! Išao je kod sinovca „Kakvog sina!“ rekao je on, a nije znao kod koje je učiteljice, pa smo ga pitali kako mu se zove sin. On je opet rekao „Kakav sin, sinovac!“ Sinovac mu se zvao Luka Novićević, pa je Marković rekao da je on kod učiteljice Tatjane Čolić. Ponavljam baš je smor! I drugi lik je ušao, ali nije hteo da se javi, pa je prijavljen direktoru, mamicu mu njegovu! Sad je 8:58. Još uvek je smor, u 9:5 trebam da zvonim za veliki odmor. Još jednom: baš je smor! Malo colliramo sa čistačicama dok piju kafu. Veliki odmor, sad je 9:15. Smaram se. Miloš sad došao od zubara. Evo stiže njegova užina. I to je pica, da pica i to sa gratis salvetom! SMOR!
P.S.
Pisao bih vam još al’ me smorilo!
| « | Mart 2014 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- Mart 2014 [1]
- Novembar 2013 [1]
